HR - Ljudski Resursi - Srbija

Istorijski najniža nezaposlenost nije samo dobra vest

Nezaposlenost je smanjena za 64.800, odnosno za 18,4 odsto, u poređenju s drugim tromesečjem 2021, što je, kako je kasnije pojasnio i predsednik Srbije, „istorijski najniža nezaposlenost”.

Da niska stopa nezaposlenosti automatski ne znači i veću zaposlenost, podseća Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji.

– Niska stopa je dobra vest, ali ne toliko dobra kako na prvi pogled izgleda, jer iza nje stoji nekoliko činilaca od kojih neki nisu baš ohrabrujući. Mi smo društvo starih, gde se broj penzionera povećava, a to i te kako olakšava pitanja zapošljavanja i obara stopu nezaposlenosti. Drugi činilac je odlazak jednog broja naših pretendenata na radna mesta u inostranstvo, što takođe smanjuje pritisak na postojeća radna mesta. Bolje bi bilo da taj faktor ne deluje, ali kad već deluje, onda on ima i pozitivnu, doduše sitniju posledicu, a to je da obara tražnju za radnim mestima, to jest smanjuje stopu nezaposlenosti – nabraja prof. Madžar i dodaje da postoji i treći faktor, a to su javna preduzeća koja zapošljavaju mnogo više ljudi nego što je potrebno.

– To je loša strana naša privrede. Zaposleni su mnogi koji ne treba da budu zaposleni. Kada bi javni sektor smanjio broj službenika i sveo zaposlenost na primeren nivo, onda bi broj nezaposlenih bio svakako veći – zaključuje prof. Madžar.

Ipak, i u politici zapošljavanja postoje neke stvari koje su nepovoljne, koje sliku o niskoj stopi nezaposlenosti relativizuju i na nju bacaju senku.

– Većem zapošljavanju doprinose i strane direktne investicije koje su mahom subvencionisane. Ta radna mesta su skupa, ima slučajeva da se po jednom radnom mestu plaća i do 10.000 evra – podseća on.

Da u Srbiji ima manje ljudi nego pre nekoliko decenija, što takođe utiče na sliku o tržištu rada, ističe Ljubodrag Savić, prof. sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Rađa se manje dece, pa je tako, recimo, osamdesetih godina prošlog veka obuhvat prvaka bio oko 130.000, a sada ih je oko 60.000. Dakle, imamo manji priliv novih ljudi, a i postojeći nam odlaze iz zemlje, pa samim tim to utiče na sliku o nezaposlenosti. Vlast ipak uvek govori o istorijskim rezultatima. Iako ne želim da dovedem u pitanje činjenicu da dosta ljudi u Srbiji danas ima posao, govoriti o zlatnom dobu je beskorisno. Jer, da je bolje, jeste bolje, ali da je baš toliko dobro, nije – koncizan je prof. Savić.

Broj nezaposlenih se izračunava na osnovu broja onih koji traže zaposlenje i koji su prijavljeni kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Njih ima oko 438.000, najnoviji su podaci NSZ-a, ali stručnjaci za radno pravo ističu da to nije realan podatak jer postoji veliki broj ljudi koji traže posao, a nisu prijavljeni na biro. Ima i onih koji jesu prijavljeni, ali pošto su zakasnili da se prijave na evidenciju, na razgovor sa savetnikom ili su možda odbili ponudi za posao, NSZ ih briše iz evidencije, čime se opet broj nezaposlenih smanjuje. Na evidenciji ima najviše onih koji su izgubili posao, a koji nemaju nikakve benefite od prijave na biro rada, što je svojevremeno primetio i Fiskalni savet. Ti ljudi nemaju interes da se obraćaju službi za zapošljavanje. Kada je reč o anketi o radnoj snazi, u njoj se ocenjuju subjektivni osećaji ispitanika koje anketari pitaju, recimo, da li su nešto radili prethodne sedmice i da li su za to vreme bili plaćeni, u novcu ili naturi. Ako odgovore da jesu, onda ih anketa definiše kao zaposlene. S druge strane, procenat zaposlenih prema anketi je veći i zato što se u njega uračunavaju i oni koji nisu u radnom odnosu, rade na crno, samo povremeno...